English German French Magyar Spanish Russian Italian Greek ALBANIAN MAKEDONSKI

Crni luk - TIKVA BEZ KORENA

Bilo da je mlad ili zreo, crven ili žut, svež ili zamrznut, u kiseloj turšiji, kao slatko, crni luk je omiljena hrana i lek

Pretpostavlja se da su naši preci počeli da jedu divlji luk veoma rano - pre nego što su izumeli pismo ili počeli da se bave zemljoradnjom. Ne zna se odakle potiče, ne zna se kad je nastao, ne zna se ko ga je prvi kultivisao. Crni luk je zbog toga prava tikva bez korena. Neki arheolozi, botaničari i istoričari ishrane veruju da potiče iz centralne Azije. Drugi navode da svima poznata zlatnožuta lukovica potiče iz Irana i zapadnog Pakistana. Najveći broj istraživača slaže se, ipak, u jednom - luk je kultivisan pre najmanje 5.000 godina. Kako je rastao divlji u mnogim regijama, istovremeno je u svim tim oblastima i kultivisan. Štaviše, smatra se jednom od najranije gajenih biljaka, jer nije podložan kvarenju, dobro podnosi transport, lako se podiže na gotovo svim vrstama zemljišta i u svim klimatskim zonama. Dobro podnosi sušenje, a može i vrlo jednostavno da se čuva kao rezeva u slučaju gladi. Njegova lekovita svojstva samo su doprinela popularnosti i velikoj zastupljenosti. Iako se sa sigurnošću ne može utvrditi njegovo poreklo, postoji niz dokumenata, od kojih su neki veoma stari, koji opisuju značaj luka kao prehrambene namirnice, u medicini, prilikom mumifikacije pokojnika... U kineskim baštama gaji se više od 5.000 godina, a pominje se i u najranijim zapisima iz Indije.

Slojevi luka - prikaz večnog života

U Egiptu, najraniji sačuvani podaci o luku potiču iz 3.500 godina pre nove ere. Bio je predmet obožavanja, simbol večnosti i ostavljan je u grobnicima faraona. Egipćani su u slojevima luka - zbog njegove slojevite strukture u kojoj se u jednom krugu nalazi drugi - videli prikaz večnog života. Crteži luka ukrašavali su unutrašnjost piramida, a prilikom svečanosti, na trpezi, nalazio se, bilo kao velika, oljuštena lukovica, zrelog ploda, bilo kao mlad zeleni luk. Na slikama najčešće su prikazani sveštenici čije su ruke pune luka, a sa oltara se prelivaju stabljike i lukovice. Na mumijama luk je obično stavljan na stidnu regiju, grudni koš, a spljošten na ušima i ispred očiju, gotovo da je celo telo bilo njime okruženo, bilo plodom, bilo cvetovima. Neki egiptolozi smatraju da je luk korišćen zbog svog mirisa i magičnih svojstava koja će sprečiti mrtve da ožive. Drugi smatraju da je luk korišćen prilikom mumifikacije više prisutan iz praktičnih, a manje mističnih razloga. Već tada su uveliko bila poznata njegova antiseptička svojstva, koja su, ipak, tumačena kao magična. Postoje dokazi da su Sumerci gajili luk još 2.500 godina pre nove ere, a jedan zapis svedoči o nepoznatom počiniocu koji je preorao vladareve zasade luka. U Bibliji deca Izrailja sećaju se da su u Egiptu jeli ribu, krastavac, dinju, praziluk, crni i beli luk. U Indiji, u VI veku pre nove ere, crni luk je u spisima slavljen kao lek, odličan diuretik, dobar za varenje, srce, oči i zglobove.

Prva sprotska masaža

Grčki lekar Dioskorides, u I veku nove ere, zabeležio je medicinsku primenu luka u vrlo specifičnim uslovima. Pre takmičenja na Olimpijskim igrama, atletama je davan svež luk, sok od luka, a masirali su im i celo telo upravo ovim plodom. Koliko su sami učesnici ojačali od ovog tretmana, a koliko su ostali takmičari odustajali od takmičenja zbog mirisa, ostaje otvoreno pitanje. Rimljani su luk redovno nosili prilikom osvajanja i obilaska provincija u Engleskoj i Nemačkoj. Plinije Stariji, svedoči o luku i kupusu u Pompeji. On beleži, između ostalog, i da je luk sastavni deo mnogih terapija za dobar vid, bolji san, lečenje rana u ustima, tretiranje rana od ujeda pasa, zubobolje, dizenterije i lumbaga. Svi njegovi navodi dobili su i naučnu potvrdu vekovima kasnije, kada su pri iskopavanju, u gradu uništenom od vulkana, pronađeni ostaci bašti u kojima je gajen upravo luk. Rimski ljubitelj dobre hrane Apicius, napisao je i kuvar (8-9 vek nove ere) koji sadrži mnoga jela sa lukom. Tokom srednjeg veka tri biljke koje su dominirale evropskom kuhinjom bile su kupus, pasulj i luk. Luk je svoje mesto pronašao ne samo kao hrana i bogatih i siromašnih, već i kao terapeutsko sredstvo protiv glavobolje, ujeda zmija i gubitka kose. Služio je i kao zamena za novac - njim je plaćan porez, a nije bilo nemoguće da posluži i umesto poklona prilikom venčanja. Sa druge strane Zemljine kugle, iako je Kolumbo starosedeocima Amerike doneo i luk, severnoamerički Indijanci već su uveliko i svakodnevno koristili divlji luk na mnogo načina - bilo u svežem ili kuvanom obliku, bilo kao začin ili povrće.

Bez suza

Luk koji danas poznajemo i sa uživanjem jedemo, ne razlikuje se bitno od onog koji je gajen pre 2.000 godina. Uzgajivači su do 1900. godine stvorili mnoštvo vrsta koje zadovoljavaju različite potrebe - već tada su katalozi semena nudili crven, žut, beo, spljošten, okrugao, vretenast... Pažljivim izborom i dobrom selekcijom ne samo da su stvorene vrste koje su otporne na bolesti koje ih mogu napasti u pojedinim regijama, već se može izabrati i biljka čija će lukovica biti savršeno prilagođena klimatskim uslovima u kojima se gaji, a novo poglavlje uzgoja počelo je stvaranjem slatkog luka. Godine 1945. sprovedene analize delovanja sumpora u luku (sumpor izaziva suze tokom čišćenja i sečenja lukovice), dovele su do stvaranja prolećnih i letnjih vrsta luka koje ne izazvaju suze. Ove vrste imaju blagi ukus, sadrže više vode i šećera, zbog čega se ne mogu dugo čuvati, ali ipak su stekle veliku popularnost.

S.S.


Povezane vesti

PODOČNJAKE BRIŠU BADEMOVO ULJE I JABUKE

PODOČNJAKE BRIŠU BADEMOVO ULJE I JABUKE Otečene oči će osvežiti kesice crnog i zelenog čaja&nbs...
Dalje...

PRIRODNA REŠENJA ZA OČUVANJE KOSE

PRIRODNA REŠENJA ZA OČUVANJE KOSE Sprečite gubitak vlasi uz pomoć crvenog luka, zelenog č...
Dalje...

DRUGA STRANA CRNOG LUKA

DRUGA STRANA CRNOG LUKA Napravite prirodni pesticid, uklonite rđu i disciplinuj...
Dalje...

ZLATNO MLEKO ZA JAČANJE IMUNITETA

ZLATNO MLEKO ZA JAČANJE IMUNITETA Čudotvorni napitak od paste od kurkume, bademovog mleka...
Dalje...

DOŽIVETI STOTU UZ CRVENO POVRĆE I CRNI ČAJ

DOŽIVETI STOTU UZ CRVENO POVRĆE I CRNI ČAJ Dr Aleksandra Simić, anesteziolog...
Dalje...

NAPRAVITE SAMI SIRUP PROTIV KAŠLJA

NAPRAVITE SAMI SIRUP PROTIV KAŠLJA Domaći recept od luka i meda smanjiće simptome kašlja i...
Dalje...

MINI TIKVA ZA MAKSI UŽITAK

MINI TIKVA ZA MAKSI UŽITAK MINI TIKVA ZA MAKSI UŽITAK Jednostavnan i zdrav slatk...
Dalje...

BANANE SA CRNIM TAČKICAMA ČUVAJU ZDRAVLJE

BANANE SA CRNIM TAČKICAMA ČUVAJU ZDRAVLJE Potpuno zrela voćka proizvodi supstancu koja ubija kanc...
Dalje...

CRNI DELIKATES - SIR OD UGLJA

CRNI DELIKATES - SIR OD UGLJA Prodavnica „Manor Farm“ u Engleskoj prodaje...
Dalje...

SVA ČUDA DUDA

SVA ČUDA DUDA Zaboravljeno voće sprečava starenje organizma i pomaže...
Dalje...

CRNI ČAJ SMANJUJE RIZIK OD RAKA JAJNIKA

CRNI ČAJ SMANJUJE RIZIK OD RAKA JAJNIKA Napitak u kombinaciji sa citrusnim voćem, štiti od epit...
Dalje...

MOĆNE BILJKE ZA HLADNE DANE

MOĆNE BILJKE ZA HLADNE DANE Crni kim za jačanje imuniteta,  čia semenke za viš...
Dalje...

KORPA

Ulogujte se u sistem i započnite kupovinu.

Najnovije vesti

BILJNI CENTAR

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (Kalenić pijaca),
    011/2450-782
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 8,30h-13,30h
  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 9h-19h,
    subotom 9h-15h

NOVI SAD:

  • Braće Ribnikar 56,
    061/300-57-15
    021/300-75-08
  • radno vreme
    radnim danima 9h-17h,
    subotom 8h-15h

Naručivanje telefonom i na:

011/242-0955, 011/242-0986,

011/328-5438, 011/3285-439.

e-mail info@magicnobilje.com,
(ime proizvoda, količina i lični podaci).

Naručivanje iz inostranstva

na brojeve telefona
+381-11-3285-439
+381-11-328-35-07;
+381-11-2450-782;
ili pošaljite mejl na info@magicnobilje.com

Recepti travara

magicnobilje.com

  • Trenutno je 0 članova i 33 gostiju.

Anketa

Da li biste podržali medicinsku upotrebu marihuane?

 Ne

 Da

 Ne razmišljam o tome

 
Zatvori

Lekoviti med - broj 9

Lekoviti med BROJ 9



Pogledajte novi broj časopisa Lekoviti med >>>