BILJKE SA UKUSOM ŠNICLE

10.02.2016 | AKTUELNO | Pregleda: 2003 | Autor: | 0

Poznati nutricionisti Živka Vlajković, Aleksandra Lišanin i Branka Mirković otkrivaju kako treba da se hranite da biste bili zdraviji, a da sebe ne uskratite za omiljene arome

Veliku medijsku pažnju i ozbiljnu zabrinutost građana izazvalo je nedavno upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da mesne prerađevine, poput slanine, kobasice i šunke mogu da izazovu rak creva kod ljudi.
Naime, Agencija za istraživanja raka (IARC), koja radi pod okriljem SZO, svrstala je obrađeno meso u prvu grupu, zajedno sa duvanom, azbestom i gasovima od dizela, za koje „postoji dovoljno dokaza“ da mogu da izazovu rak.
- Za pojedinca rizik od raka creva zbog konzumiranja obrađenog mesa je mali, ali rizik raste sa količinom konzumiranog mesa - saopštio je doktor Kurt Štrajf, šef istraživačkog programa IARC-a.
Crveno meso, u koje spadaju govedina, jagnjetina i svinjetina, svrstano je u „verovatne“ uzročnike raka Grupe 2A, u kojoj se nalazi i glifosfat, aktivni sastojak mnogih herbicida.
Nutricionisti sa kojima smo razgovarali ovim povodom smatraju da je smanjenje unosa životinjskih namirnica osnovni postulat nutricionizma već dvadeset godina i da doprinosi zdravlju čoveka.
- Ipak, poruku Svetske zdravstvene organizacije da je meso kancerogeno naši ljudi su shvatili bukvalno. Ljudskom organizmu potrebni su proteini jer učestvuju u izgradnji krvi, mišića, kože i drugih organa. Takođe, oni jačaju imunološki sistem i stvaraju hormone i neurotransmitere. Od dvadeset i tri tipa aminokiselina osam su esencijalne, i u telo se mogu uneti isključivo hranom - kaže Živka Vlajković, nutricionista u Domu zdravlja Zemun i autor više knjiga o pravilnoj ishrani, i dodaje: - Sve aminokiseline u telu potiču od takozvanih kompletnih proteina, a to su proteini iz mesa. Izuzetno, namirnica koja ima sve aminokiseline, uključujući i esencijalne, jeste polen pčela.
Sa nutricionistkinjom Vlajković slaže se i Aleksandra Lišanin, nutricionista - dijetetičar koja se školovala na prestižnim univerzitetima, a trenutno je zaposlena u beogradskom Centru za nuklearnu medicinu „Medica Nuclear“. Radeći sa onkološkim pacijentima, obolelima od dijabetesa, autoimunih i kardiovaskularnih bolesti, stekla je uvid u njihove potrebe i ogromne mogućnosti dijetoterapije.
- Životinjske namirnice, za razliku od biljnih, sadrže sve esencijalne aminokiseline (one koje moramo unositi hranom). Ukoliko ne unosimo namirnice životinjskog porekla moramo voditi računa o kombinaciji biljnih namirnica, kako ne bismo stvorili deficite nekih esencijalnih aminokiselina - tvrdi Lišanin.
Biljni proteini, objašnjava Živka Vlajković, mogu da zadovolje ljudske potrebe, ali samo u određenom procentu.
- Dokazano je da veganima koji jedu samo povrće i voće nedostaje B12 i moraju da nadoknađuju gvožđe. Zato, da bi aminokiseline bile unete u što većem procentu, treba kombinovati testenine sa orasima, žitarice sa krompirom... Čak ni soja koja je puna proteina nema jednu aminokiselinu - metionin, pa ni ona nije kompletna - konstatuje naša sagovornica.
Problem nastaje, ističe Branka Mirković nutricionista, što je današnji način uzgoja stoke i živine promenio kvalitet mesa, pa pored dobrih proteina uz meso unosimo i mnogo loših masnoća i hemije kojom su se životinje hranile, tako da je sve više ljudi koji smanjuju ili potpuno isključuju životinjsko meso iz ishrane.
Nutricionisi se slažu da postoje mnogi narodi kojima se ishrana zasniva na biljnim namirnicama i koji uspevaju da naprave dobre kombinacije, kako bi obezbedili dovoljne količine aminokiselina.
- Pasulj sa pirinčem ili kukuruzom je dobar primer. Isto tako, uz dobar odabir začina, od mahunarki možemo napraviti fantastične pljeskavice ili ćufte koje teksturom i ukusom izuzetno podsećaju na mesne proizvode - ističe gospođa Lišanin i dodaje: - I pečurke, osim velike nutritivne i zdravstvene vrednosti imaju i sjajan, mesnat ukus. Na primer, šumsko pile je izuzetna gljiva koja ukusom neodoljivo podseća na piletinu. Zapravo, izgleda kao pileća šnicla, a boljeg je ukusa od same piletine.
Isto tako, ističu nutricionisti, i pašete je moguće napraviti od raznog povrća.
- Leblebije odlično poprimaju različite ukuse i mogu biti dobra baza za razne začine i povrće jačeg ukusa, kao što su paprika, praziluk, crni i beli luk, maslinke i sušeni paradajz. Maslinke mogu biti osnova za paštetu, jer su dovoljno masne da bi stvorile kremastu strukturu prilikom mlevenja - preporučuje Aleksandra Lišanin zdraviju alternativu mesnim prerađevinama i dalje navodi:
- Crveni ili crni pasulj, kada se samelju, imaju lepu boju koja podseća na boju mesne paštete. Ako mu dodate mlevene semenke komorača, lana, suncokreta i dosta svežih začina dobićete izuzetno kvalitetnu namirnicu bogatu proteinima i korisnim masnoćama. Još jedna dobra namirnica, izuzetno bogata kvalitetnim mastima i pogodna za pravljenje namaza, jeste avokado.
Ipak, nutricionisti smatraju da meso ne treba izbegavati, već pažnju treba usmeriti na poboljšanje njegovog kvaliteta.
- Moja preporuka je da se jedanput nedeljno jede crveno meso, recimo junetina ili svinjetina, dva puta nedeljno piletina ili belo meso ćurke, a dva puta jedite ribu - dodaje nutricionistkinja Vlajković i nastavlja: - Preostala dva dana u toku nedelje uzimajte mahunarke. Ukoliko niste u situaciji da nađete kvalitetno meso, preporučujemo da zamenite odgovorajućim biljkama.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-18h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem